Prije nego što ljudi dobiju djecu, postoje mnoge prilike u kojima će promatrati roditelje i pomisliti “Kad ću ja imati djecu, nikad neću…” Onda odite i nabavite si neke od tih malih anđela i, ako ste poput mene, imate oko 8 milijuna trenutaka “Oohhh, sad shvaćam”. 

Evo samo nekoliko malih trenutaka koje sam prošla sa samodopadnošću Gwyneth Paltrow dok nisam dobila djecu. 

“Moja djeca nikada neće spavati sa mnom.”

Volim svoj san i zato bi svako moje dijete leglo u 19 sati nakon što mu poljubim glavicu, stavim ga u krevetić i tamo bi ostalo do jutra. Osim što nisam shvaćala da mi je jako teško spavati od vrištanja od kojeg se ledi krv. U očajničkoj mjeri, jedne sam ga noći bacila s nama u krevet i od tada smo svi dobro spavali. Ne pričam mnogim ljudima o tome jer je to okosnica svih mojih “Ja nikad neću”. 

“Moja djeca će jesti sve što im se pripremi.”

Ne voliš večeru? Pa, pretpostavljam da nećeš jesti. Zatim odlazim i razmišljam o tome kako sam već zabrinuta za njegov unos kalcija i jede li dovoljno proteina. Ako ode gladan u krevet, sigurno će umrijeti u snu jer mu nisam dopustila da jede žitarice za večeru. Evo ti tvoje  žitarice.

“Nikad neću tako ignorirati svoju djecu.”

Zašto uopće imate djecu ako ne želite biti u njihovoj blizini?! Koliko je teško izaći u susret svom djetetu ako vas slatka mala latica traži da pročitate priču za laku noć? Prilično teško ako je to 4753. put da ste pročitali tog dana. Ponekad samo želim pola smrdljive sekunde da razmislim. Volim svoju djecu, ali za ljubav Božju, samo mi daj minutu.

“Zašto ne odvedeš djecu u park, najjednostavnije ti je?”

Znaš, samo sjediš dok se oni zabavljaju. Oh, čekaj, želiš li ići na ljuljačku? Nećeš više ljuljačku? Sada tobogan? Mama ne može stati gore, ali drži se čvrsto….vau…ne, siđi dolje odmah!! To je previsoko!! U redu, da, igrajmo se u pijesku. Ne, to nije tvoj kamion, to je kamion malog dječaka. Vrati ga, molim te. Nema udaranja!! Hej, želiš li kolačić? Kolačići su kod kuće. U redu, idemo kući po kolačić. Zbogom park! 

“Djeca ne bi trebala jesti sranja.”

Koliko je teško stalno pripremati zdrava, organska, domaća jela i međuobroke? Jednom sam bacila otvorenu vrećicu gumenih bombona niz stepenice kako bih spriječila svoju djecu da se svađaju kao pijane bjelkinje dok sam bio na jako važnom telefonskom razgovoru. Navalili su poput rakuna i tiho s poda pojeli sve. Stojim iza svojih postupaka i ponovila bih to u trenu.

“Djeca ne bi trebala provoditi previše vremena ispred ekrana.”

Oh, ali što je to? Djeca stoje iza vas kada nosite lonce s kipućom vodom, pokušavaju baciti stvari u WC dok ga čistite ili skidaju pelene i pišaju kroz ventilacijske otvore dok se tuširate ?! Oh, šteta što ne postoji čarobni uređaj koji reproducira prijateljske slike i zvukove da im odvuče pažnju na nekoliko minuta dok ti kakiš. 

“NIKAD neću dopustiti svojoj djeci da jedu u autu.”

Jednom sam svom malom djetetu na stražnjem sjedalu dok sam vozila dala keks i pao mu je. ISPALO MU JE! Sjajno. Dakle, sada je cviljenje klinca eskaliralo do vidim-keks-i-ne-mogu-ga-dohvatiti vrištanje. Počela sam s “U redu je, mama će to dohvatiti kad zaustavi auto” do “Začepi!! ZAČEPI! Omotat ću nas oko telefonskog stupa ako nastaviš tako vrištati!” Zaista ponosan trenutak roditeljstva.

Ima tu još jako puno “Ja nikad ne bih” ili “Jednom kad postanem mama ja ću sigurno…”, koje su vaše? Kad bih se mogla vratiti u prošlost, rekla bih toj ženi bez djece da joj je lako iznositi sve te velike proklamacije i nametati pravila imaginarnom djetetu u koje nije uračunala ljubav, strah ili nedostatak sna.

Onda bih joj rekla da se prestane brinuti što će, a što neće raditi kad postane majka i da ode dobro pogledati svoju fantastičnu guzicu u ogledalu jer će uskoro nestati zajedno sa svim zabludama koje ima o  majčinstvu.